UN DESEO

 

 

Quisiera despertar

en un día nuevo,

a estrenar,

con el asombro de un niño

ante la inmensidad.

 

En un día

sin manchas de recuerdos

de un árbol deshojado

ni pétalos marchitos,

borrados

con un gesto taimado.

 

Sin restos de palabras ufanas

que en su destiempo

y plena vanidad,

sacaban los cuchillos romos

para herir la verdad.

 

Sin ríos ni mares

que en sus espejos llevan,

secuestrados al azar,

rebaños de nubes

y una gaviota sin par.

 

Un día sin lluvias largas

que plagian las penas,

cuyas gotas guardan

recuerdos amargos

de lágrimas ajenas.

 

Un día libre de recuerdo

al anhelo

y destino abandonado,

sin huellas que muerden

el campo recién nevado.

 

Sin horizontes de barcos hundidos

  donde se suman

mojadas banderas a rebosar,

sin manos llenas de despedidas

ni los ojos vacíos de esperar.

 

Quisiera despertar

en un día nuevo,

a estrenar,

con el asombro de un niño

ante la inmensidad.

 

​

 

 

ЈЕДНА ЖЕЉА

 

 

Ја бих де се пробудим

у једном новом,

сасвим новом дану,

онако како се дете чуди

бескрају.

 

У дану

без трага сећања

на оголеле гране

ни увеле латице рада

лукавством ветра

обрисане.

 

Без остатака охолих речи

што су у своје невреме

огрнуте сујетом

вадиле ножеве тупе

 да би истину раниле.

Без река, без мора,

што у свом огледалу носе

наслепо отета

великих облака стада

и једног галеба без пара.

 

У дану без дуге кише

што имитира нечије туге,

која у капима чува

успомене горке

на неке сузе туђе.

 

У дану без сећања

 на чежње

и одбачене судбине

и без трагова што гризу

невино снежно поље.

 

Без хоризонта потонулих лађа,

где се сабирају заставе мокре

у нестајања мекана,

 без руку пуних растанака,

без очију празних од чекања.

 

Ја бих де се пробудим

у једном новом,

сасвим новом дану

онако како се дете чуди

бескрају.